Dragica je bila iz nekog sela u Raškoj. Domaćica, udata za policajca deset godina starijeg od sebe i on je već nekoliko godina bio u penziji. Zašto je ona počela da pije, nisam uspeo da dokučim za sve vreme koje smo zajedno proveli u Institutu, ali sigurno joj nije bilo lako. Biti žena alkoholičar u takvoj sredini, u kući sa svekrom i svekrvom, mora da je bilo zajebano. Imala je sina i ćerku, oboje su studirali u Beogradu i negde sa njihovim odlaskom je, u stvari, i počela da pije. Prvo pomalo, uz popodnevnu kafu, kada i svi popiju po rakiju, a onda odjednom nešto je kvrcnulo u njoj i počela je da pije od ranog jutra. Ustane, stavi za kafu i nategne iz flaše. Pomuze krave, pa opet nategne. Pristavi ručak, pa opet. Nekako se držala na nogama do mraka, a da razgovara sa nekim nije imala potrebe, ionako je ništa nisu pitali. I da je mogla tako doveka, ne bi bilo problema. Muž u polju, ona u štali, svekar i svekrva negde po selu i gotova priča. Preko dana se ne viđaju, osim ako nije crveno slovo u kalendaru, a uveče svi ionako popadaju od umora odmah posle drugog Dnevnika. Ali alkohol ne može dugo da se krije, uvek ostavlja posledice tamo gde se najlakše primeti i najviše problema stvara. U Dragičinom slučaju to nije bila porodica, kao kod većine alkoholičara, već posao. Mada, ako uzmemo u obzir da u njenom kraju porodice i inače funkcionišu više kao seljačke zadruge, bar iz ženine perspektive, onda mu to dođe praktično ista stvar. Dakle, počelo je da joj se dešava sve češće da preskoči da pomuze jednu od četiri krave, da zakasni sa spremanjem ručka jer zadrema u kuhinji, da joj ispadane tanjir ili prospe mleko… Kada je svekrva primetila da Dragica pije, počela je da je špijunira i redovno na kraju dana podnosila sinu izveštaj. Ni ranije nije nešto volela snaju, a sada je imala i dobro opravdanje za to i uživala je u šamarima koje je Dragica dobijala svako veče.
Prvi put su je vezali negde početkom septembra. Bila su im deca toga dana, vraćala su se iz Crne Gore s mora, pa svratila malo da obiđu roditelje, a više da pokupe kajmak, slaninu i sve što su mogli da ponesu u Beograd.
Dragica je već duboko zagazila u alkoholizam, nije više mogla da funkcioniše bez dva deci rakije uz jutarnju kafu. U stvari, kafu je prestala da pije jer joj je od nje bilo muka. Skuva je da bi, dok voda ne provri, imala vremena da pije rakiju, a onda je prospe i ode u štalu da muze.
Tog jutra je čvrsto rešila da dočeka decu trezna. Ona su bila jedino što je kod nje izazivalo kakve-takve emocije. Međutim, ruka je sama pošla ka flaši, bez ikakakve svesne namere. Jednostavno, postojao je ustaljeni jutarnji ritam, ustaljena staza kojom se kretala svakog dana i ustaljeni pokreti njenog tela. Nategla je dobar gutljaj, stavila lonče na šporet i tek onda shvatila šta je uradila. I sada, znala je, nema nazad. Nema vremena da odspava, jer treba pomusti krave, treba otići u baštu po zelen, treba… A i tako ne bi mogla da zaspi, ritam kojim je živela zahtevao je da do jedanaest sati radi i onda se sruši u krevet ili na seno u štali do jedan, onda da spremi ručak i tako dalje… I Dragica se predala. Nije imala snage ni da pokuša da se izbori, već je stavila flašu i ćebe u torbu i otišla u šumu. U ludilu koje ju je obuzelo, nadala se da, ako ne bude kući, ništa se neće ni desiti. Deca ili neće doći ili neće ni primetiti da je nema ili će ručati i produžiti dalje a, kada se Dragica uveče vrati kući, život će se nastaviti tamo gde je i stao.
Deca su stigla negde oko jedanaest sati pre podne. Da je sve bilo normalno, ručak bi se odavno krčkao na šporetu, muž bi došao ranije iz polja, svi bi zajedno ručali i deca bi posle odmora nastavila put u Beograd. Ali, deca su zatekla praznu kuću. Nisu se uzbuđivali previše jer su pretpostavili da danas ima više posla, pa je i majka pošla u polje. Kada se, međutim, otac vratio sam, shvatili su da nešto nije u redu i pošli u potragu.
Našli su je tek oko ponoći kako spava oslonjena na drvo, sva upovraćana i smrdljiva. Dok su je budili, vrištala je – „bežite đavoli, bežite sotone!“ – grebala i otimala se. I, tako su je prvi put vezali…

About these ads